Istrazivanja kazu da je pored prevencije (zdrava i uravnotezena ishrana u obliku pet zdravih obroka dnevno, fizicka aktivnost, vodjenje racuna o kolicini unosa alkohola i zivot bez pusenja) vazno da je zena svesna svojih dojki. Sta to ustvari znaci? Svesnost dojke je deo sveukupne svesnosti celog tela. To je proces upoznavanja sopstvenih grudi i njihovog izgleda. Sa tkivom vase dojke mozete se upoznati posmatranjem i pipanjem - bilo koji nacin koji vama odgovara. Upoznavanjem grudi u raznim momentima zena saznaje kako izgleda njena "normalna" dojka. Ovo znanje joj omogucava da bude svesna bilo kojih promena, cak i onih najmanjih i jedan je od nacina vodjenja racuna o svom zdravlju Pre menopauze dojke su drugacije u raznim periodima u toku meseca. Mlecne zlezde u dojci postaju aktivne u danima pre menstruacije. Kod nekih zena, dojke su u ovom periodu osetljive i cvornate, narocito u aksilarnom delu. Nakon menopauze aktivnost u mlecnim zlezdama prestaje. Normalne dojke postaju meke, manje cvrste i bez cvorova. Promene na koje treba obratiti paznju Izgled. Bilo koje promene u izgledu dojke, narocito one izazvane pokretom ruke ili podizanjem dojke. Bilo koji nabori ili udubljenja. Osecaji. Neudobnost ili bol u jednoj dojci koja se razlikuje od druge, narocito ako je ovaj osecaj nov i uporan. Cvorovi. Bilo koji cvor, zadebljanje ili ulegnuto podrucje na dojci ili u pazuhu koji se cini drugacijim od druge dojke i pazuha. Ovo je veoma vazno ako je novo. Promene na bradavici. Curenje bradavice, novo za vas a nije mleko. Krvarenje ili vlazno crvenkasto podrucje koje ne zarasta lako. Bilo koje promene u polozaju bradavice - uvucena ili istaknuta u drugom smeru. Osip na bradavici i areoli. Mogu postojati mnogi razlozi za promene u dojci. Vecina je bezopasna ali sve treba da se pregledaju kako postoji mala verovatnoca da su prvi znakovi karcinoma. Ako ste svesni bilo kakvih promena na Vasim dojkama u odnosu na ono sto je za Vas normalno, recite Vasem lekaru bez odlaganja. Ako imate vise od 50 (u nekim zemljama i 40) godina preporucuje se da izvrsite pregled dojki. Pregled se vrsi mamografom i ultrazvukom koji mogu otkriti karcinom u ranom stadijumu.
Rak dojke RAK DOJKE- FAKTORI RIZIKA: Starost (rizik se povećava sa godinama). Porodična istorija raka dojke ili raka jajnika pre menopauze (samo po ženskoj liniji u porodici: majka, sestra ili ćerka). Abnormalni rezultati biopsije dojke. Atipična hiperplazija (dobro.udna promena u dojci). Prva menstruacija pre 12. godine života i menopauza posle 55. godine života. Nerađanje ili rađanje prvog deteta posle 30. godine života. Visoko obrazovanje i viÅ¡i socijalni status. Preterana gojaznost ili povećanje telesne težine posle menopauze. Pretpostavljeni faktori rizika: estrogen, ishrana bogata životinjskim mastima, nedovoljna fizička aktivnost i preterana konzumacija alkohola. Dugotrajni stres. Povreda dojke. Nedovoljna higijena dojki. RANI ZNACI RAKA DOJKE Pojedinačni čvrsti čvor u dojci koji ne boli. Ako deo kože dojke ili kože pod pazuhom ima izmenjen izgled, uvučen je ili je otečen. Ako krvni sudovi na jednoj dojci postaju znatno uočljiviji, nego na drugoj. Uvučena bradavica. Promene na bradavici u vidu osipa ili promenjene strukture kože. Pojava iscedka iz bradavice, pogotovo krvavog. PREPORUČENE MERE PREVENCIJE RAKA DOJKE Mesečni samopregled dojki počev od 20. godine života. Bazični (prvi) mamogram oko 45. godine života žene. Mamogram svake ili svake druge godine za žene između 45-49 godina starosti, zavisno od rezultata bazičnog mamograma. Mamogram svake godine za žene preko 50 godina. Klinički pregled dojki kod lekara specijaliste svake tri godine za žene između 20-39 godina, a posle svake godine. Vođenje ličnog kalendara za beleženje rezultata samopregleda dojki, mamografije ili zakazanih lekarskih pregleda. Genetička ispitivanja su poželjna za one osobe koje imaju porodičnu istoriju raka. Gojaznost posle menopauze treba sprečiti jer može povećati rizik za nastanak raka dojke. Normalan nivo hormona možete pospeÅ¡iti fizičkim vežbanjem 4-5 sati nedeljno, a normalan nivo hormona smanjuje rizik za nastanak raka dojke. Hormonsku terapiju sprovodite isključivo pod kontrolom lekara, nikako samoinicijativno ili bez nadzora lekara, jer u suprotnom možete povećati rizik za nastanak raka dojke. Ukoliko se posle menopauze odlučite za specifične terapije koje smanuju rizik od nastanka raka dojke (tamoxifen,...) neka to bude isključivo indikovano od strane lekara, jer mogu imati značajne nuspojave. izvor: institut za onkologiju i radiologiju
