Zaljubljenost je osećanje koje označava mogući početak ljubavi. Od pamtiveka je bilo opevano u pesmama, utisnuto na slikarskim platnima, opisivano u književnim delima i filozofskim raspravama. U novijem periodu, zaljubljenost postaje predmet izučavanja psihologije, psihijatrije, i seksologije. Psihologija emocija pokazuje da zaljubljenost, pored mnogih zajedničkih elemenata, ima i neke specifičnosti koje je odvajaju od ostalih ljubavnih osećanja. Pre nego Å¡to pređemo na te specifičnosti i njihov uticaj na seksualno ponaÅ¡anje, naveÅ¡ćemo i ukratko opisati, ljubavna osećanja sa kojima zaljubljenost ima dodirnih tačaka. Ljubavna opčinjenost Erotska fasciniranost, očaranost pojedinim fizičkim ili psihičkim svojstvima neke osobe, na početku poznanstva s njom, predstavlja ljubavnu opčinjenost. Takvo oduÅ¡evljenje delom nečije ličnosti, erotski fascinirana osoba često tumači kao iznenadno zaljubljivanje. Ljubavna opčinjenost vremenom se može razviti u stvarnu zaljubljenost, ali to i ne mora da se dogodi jer, kada osoba bolje upozna objekat svoje fasciniranosti, deÅ¡ava se, da se u njega razočara. Ovakvo osećanje najčeÅ¡će se pojavljuje kod osoba koje u sebi nose nesvesni ljubavni ideal, pa naiđu na nekoga ko po svojim osobinama i ponaÅ¡anju odgovara tom idealu. Ideal je obično fiksiran u detinjstvu i odnosi se na onoga sa kojim je osoba, kao dete, bila u vrlo prisnim emocionalnim odnosima. Klasični primer ljubavne opčinjenosti je romantična priča o Romeu i Juliji koja se, inače, veoma često pogreÅ¡no tumači kao primer prave i savrÅ¡ene ljubavi. Ljubav na prvi pogled Kada se ljubav javi naglo, već pri prvom susretu s nekim, govorimo o ljubavi na prvi pogled. Ne mora doći ni do upoznavanja s tom osobom, već je dovoljno da se ona neko vreme samo posmatra. S obzirom na to da ovakvo ljubavno osećanje nastupa brzo, bez potpunijeg upoznavanja voljene osobe, isto tako može brzo i da nestane. U izvesnim životnim situacijama čovek je naročito sklon ljubavi na prvi pogled. To je onda kada se nalazi u psihičkom stanju tzv. spremnosti za ljubav. Uzrok tome može da bude razočaranost u dotadaÅ¡njeg seksualnog partnera, osećanje prevarenosti, napuÅ¡tenosti ili zapostavljenosti u ljubavi. Takođe, seksualno nezadovoljni muÅ¡karci ili žene, lako se nađu u situaciji spremnosti za ljubav. Tada su naročito skloni da budu prema sebi nedovoljno kritični te da nazivaju ljubavlju osećanja u sebi, koja to nisu. Dobar primer ljubavi na prvi pogled jesu osećanja koja su se pojavila kod Ane Karenjine u istoimenom Tolstojevom romanu, prilikom prvog susreta sa Vronskim. Kod nje je, tada, postojala izrazita "spremnost za ljubav" zbog nesrećnog braka u kojem je živela. Zaljubljenost Zaljubljenost predstavlja prvu, akutnu fazu erotske osećajne usmerenosti ka nekoj osobi. Za razliku od ljubavne opčinjenosti, zaljubljenost se odnosi na osobu u celini, mada ne i na sve njene osobine, jer se javlja pre nego Å¡to smo je u potpunost i upoznali. Odlikuje se iznenadnoÅ¡ću osećanja, njihovim neprestanim pojačavanjem i produbljivanjem, kao i obogaćivanjem osećajne usmerenosti ka voljenoj osobi, novim emocijama. To je posledica stalnog otkrivanja novih osobina kod drage osobe, koje zaljubljenog a sve viÅ¡e i viÅ¡e privlače. Čovek se zaljubljuje u svojstva određene ličnosti koja se poklapaju sa nekim njegovim psihičkim sadržajima, težnjama, idealima i stavovima. Tako se jednom zaljubljujemo u nečiju spoljaÅ¡njost, drugi put u inteligenciju ili način života, itd. Pri tome nam je, retko baÅ¡ jasno u Å¡ta se, zapravo, zaljubljujemo. To je zato Å¡to se kod zaljubljenog aktiviraju mnogi, ranije naučeni i u nesvesnom delu psihe sačuvani sadržaji, koji su kod voljene osobe naiÅ¡li na odgovarajuću rezonancu. Ponekad se zaljubljujemo u osobu koja nas seksualno uzbuđuje upravo na način kako to potajno priželjkujemo ili se, pak, zaljubljujemo u ličnost kod koje smo naiÅ¡li na razumevanje svojih intimnih želja. Zaljubljenost traži sve viÅ¡e dodirnih tačaka sa voljenom osobom. Ako ih nađe u dovoljnoj meri, pretvara se u trajniju osećajnu povezanost, u ljubav. Ako ne, ubrzo prestaje. Seksualni odnos Da li se, i kako, stanje zaljubljenosti odražava na seksualni odnos i da li postoje razlike između zaljubljenih i onih koji to nisu u upražnjavanju i stavovima prema koitusu? Odgovore na ova pitanja daju nam rezultati empirijskog istraživanja "Seksualno ponaÅ¡anje Jugoslovena" koje je sprovelo DruÅ¡tvo za bihevioralnu teoriju i praksu, na celoj teritoriji naÅ¡e bivÅ¡e zemlje, i to u onom delu upitnika, u kojem je ukrÅ¡tena varijabla zaljubljenost (kod muÅ¡karaca i žena) sa odgovorima na pitanja o samom seksualnom odnosu. Tako se pokazalo da zaljubljene osobe, oba pola, imaju čak tri puta čeÅ¡će seksualne odnose, od onih koji to nisu, a i samo trajanje odnosa je kod zaljubljenih duže, u proseku od 16 do 30 minuta, prema 8 do 15 minuta kod nezaljubljenih. Na pitanje: "O kome sanjate dok vodite ljubav sa partnerom?", zaljubljeni su odgovorili, bez obzira na pol, da ne sanjare (82% muÅ¡karaca i 80% žena), dok je samo manji broj odgovorio da maÅ¡ta, i to o poznatoj osobi. Nezaljubljeni su ovde imali raznovrsnije odgovore (sanjare o nepoznatoj osobi, medijskim ličnostima - glumcima, pevačima, pa čak i o grupi osoba). Ovu razliku je lako shvatiti, imajući u vidu napred navedene odlike zaljubljenog ponaÅ¡anja. Kada bi partner bio na raspolaganju, zaljubljeni bi vodili ljubav najčeÅ¡će 3 do 5 puta nedeljno (žene) i svaki dan (muÅ¡karci), dok bi nezaljubljeni takvu priliku koristili 2 do 3 puta mesečno (žene) i ne viÅ¡e od jednom nedeljno (muÅ¡karci). Iz ovoga je evidentno da stanje zaljubljenosti bitno pojačava seksualnu želju. I kod osećanja koja se javljaju u toku samog ljubavnog čina, postoje razlike u odgovorima. Naime, ljubavni čin zaljubljeni najčeÅ¡će opisuju kao najprijatniji osećaj (68% žena i 53% muÅ¡karaca) ili sa neÅ¡to nižim gradacijama (veoma prijatan i prijatan), za razliku od nezaljubljenih, kod kojih dominira odgovor prijatan (42% muÅ¡karaca i 25% žena), znatno manjem broju je svejedno, a postoje i oni koji to rade zato Å¡to moraju (5% žena i samo 1% muÅ¡karaca) iz različitih razloga. Kada je u pitanju verbalna ekspresija, naÅ¡ narod joj nije previÅ¡e sklon u seksu i to potvrđuje dominantan procenat onih (bilo da su zaljubljeni ili ne) koji su na pitanje: "Kakav razgovor volite dok vodite ljubav?", odgovorili - nikakav (oko 60% u obe kategorije). Razlike se, međutim, javljaju kada su u pitanju izjave ljubavi i nežnosti Å¡to voli 31% zaljubljenih i samo 12% nezaljubljenih žena, dok je kod muÅ¡akaraca razlika manja, 25% prema l6%. Upitnik je sadržao i pitanje o položajima u toku seksualnog odnosa. Sklonost ka menjanju poza pokazalo je dva i po puta viÅ¡e zaljubljenih, oba pola, u odnosu na nezaljubljene. "Misionarski" položaj je podjednako drag obema kategorijama, dok nezaljubljeni "prednjače" u bočnom snoÅ¡aju, odpozadi. Nijedna kategorija ispitanika nije pokazala interesovanje za vratolomije stojećih položaja. Zaljubljenost je, pokazalo se, bitan faktor i za doživljavanje orgazma. Ona ženama omogućava tri puta čeÅ¡će doživljavanje orgazma, a muÅ¡karci čak u 40% slučajeva imaju viÅ¡e od jedne ejakulacije u toku seksualne "seanse". Interesantan je i podatak da su nezaljubljene žene sklonije da odglume orgazam. ObjaÅ¡njenje za ovo leži, možda, u njihovom uverenju da time potkrepljuju muÅ¡karčevo seksualno samopouzdanje, Å¡to može dati, terapeutski gledano, samo kratkotrajne efekte, ali na duže staze, skoro neminovno void ka destrukciji partnerskih odnosa. Praktikovanje oralnog seksa je dalo, bar Å¡to se tiče muÅ¡karaca, pomalo neočekivane rezultate. Naime, sa seksualnim partnerkama nezaljubljeni muÅ¡karci duplo čeÅ¡će upražnjavaju oralnu stimulaciju od zaljubljenih, dok je kod žena suprotan slučaj, vole to da rade samo onim muÅ¡karcima u koje su zaljubljene a ukoliko nisu, spremne su na oralni seks samo u 8% slučajeva (i tada, zbog sopstvenog zadovoljstva). Analna stimulacija ili analni seks, na ovim prostorima, izgleda nije baÅ¡ popularan. Upražnjava je samo 6% zaljubljenih muÅ¡karaca i žena i tada je to odraz velike intimnosti partnera. Među nezaljubljenima je zabeležen samo nekoliko slučajeva, koji su to radili iz radoznalosti. Takođe je bio zanemarljiv i procenat onih, iz obe kategorije, koji su koristili hemijska ili mehanička pomagala u seksualnim odnosima. I na kraju, razmeni partnera (grupni seks) su, iako u malom procentu, skloniji nezaljubljeni (i to muÅ¡kog pola), Å¡to je bilo za očekivati, jer bi retko koja zaljubljena osoba pristala da sa drugima deli ili razmenjuje "predmet" svoje zaljubljenosti. Kakav bi opÅ¡ti zaključak mogao da se izvede iz prethodno iznetih rezultata istraživanja? Emotivno stanje zaljubljenosti pojačava erotsku privlačnost među partnerima i boji njihovo celokupno seksualno ponaÅ¡anje, pri čemu se aktivira libidinozna energija koja zaljubljene osobe čini spremnim za česte i intenzivne seksualne kontakte sa voljenim partnerima. Sta sve covek nece naci na internetu
