Retencija testisa – nespušteni testis

Retencija testisa ili nespuÅ¡teni testis je poremećaj kod kojeg tokom unutarmaterničnog razvoja dečaka nije doÅ¡lo do spuÅ¡tanja testisa u njihov prirodni položaj ”“ u moÅ¡nice ( moÅ¡nje, skrotum).

Testisi mogu biti nespušteni samo sa jedne ili sa obe strane.

Zbog čega dolazi do retencije testisa i koliko se često javlja?

Testisi se počinju razvijati u abdomenu (stomaku). Tokom razvoja deteta u maternici, testisi se, usled niza hormonalnih i anatomskih uticaja, spuÅ¡taju prema moÅ¡nicama. Dakle, u pitanju je urođena anomalija muÅ¡kih spoljnih polnih organa.

Do poremećaja spuÅ¡tanja može da dođe u bilo kojoj fazi spuÅ¡tanja, pa o tome zavisi i gde će zaostati nespuÅ¡teni testis.

Testis se može nalaziti bilo gde na putu od stomaka do mošnica - u stomaku, pred ulazom u preponski kanal, u preponskom testisi-lokacijakanalu, na izlasku iz kanala, te na ulazu u mošnice.

NajčeÅ¡će se nespuÅ¡teni testis nalazi u džepu ispod potkožnog masnog tkiva, nakon Å¡to je izaÅ¡ao iz preponskog kanala.

Kod zdravih dečaka, rođenih u terminu, učestalost retencije testisa je od 1% do 2%, zavisno o studiji i praćenoj populaciji.

Kod prevremeno rođenih dečaka učestalost nespuÅ¡tenih testisa pri rođenju neÅ¡to je veća, ali u dobi od godinu dana to se praktično izjednači.

Treba li i zbog čega lečiti nespuÅ¡teni testis?

NespuÅ¡teni testis se obavezno mora lečiti, zbog dva razloga.

Prvi razlog je (ne)plodnost muÅ¡karaca. Naime, testis koji se ne nalazi u moÅ¡nicama izložen je temperaturi viÅ¡oj nego Å¡to bi trebalo, te dolazi do promena u njegovom tkivu, usled čega se remeti stvaranje semena (spermija).

Drugi razlog je taj što takvom testisu, ukoliko se ne spusti u mošnice, preti maligna transformacija.

Da bi stvar bila gora, kada se razvije tumorski proces, testis koji se ne nalazi u moÅ¡nicama nije dostupan kontroli, tako da se zloćudna bolest nespuÅ¡tenog testisa u pravilu otkrije sa značajnim zakaÅ¡njenjem.

Do kada treba čekati da se testis spusti sam?

Iako se oko 4% zdravih dečaka rođenih u terminu rodi sa jednim ili oba nespuÅ¡tena testisa, nakon 6 meseci taj postotak padne na otprilike 2%, a do starosti od godinu dana padne za joÅ¡ 0,2-0,5%. Drugim rečima, testis ima određene Å¡anse da se sam spusti u moÅ¡nje do dobi od godinu dana života deteta.

Kada je najbolje vreme za lečenje nespuÅ¡tenog testisa?

Za bilo koju vrstu lečenja da se odlučite, poželjno je da se lečenje zavrÅ¡i do kraja druge godine života. Osnovni razlog za to je plodnost muÅ¡karca. Jednostavno rečeno, to znači da 10% muÅ¡karaca u kojih je testis spuÅ¡ten u trećoj godini života, neće moći da ima decu, da će taj postotak biti 20% kod onih kod kojih je testis spuÅ¡ten u četvrtoj godini života, 30% u onih u kojih je testis spuÅ¡ten u petoj godini života i tako dalje.

Kako lečiti nespuÅ¡tene testise, operacijom ili hormonalnom terapijom?

Na to je pitanje teÅ¡ko odgovoriti. Hormonalna terapija pokazala je određene rezultate kod dece kod koje se testis nije spustio na obe strane, dok su ti rezultati značajno slabiji kod dečaka u kojih se testis nije spustio samo s jedne strane.

Hormonalna terapija je takođe uspeÅ¡na kod mobilinih testisa ali, budući se takvi testisi po pravilu spuste tokom puberteta, postoji sumnja u opravdanost terapije.

Bez obzira na to za koji se oblik terapije odlučite, ona treba da bude zavrÅ¡ena do kraja druge godine života.
Kako izgleda operacija nespuštenog testisa i koliko traje oporavak?
Operacija se sastoji od dva dela. U prvom delu se u preponi pronađe testis i oslobodi priraslica, a u drugom se delu kreira tunel prema istostranoj moÅ¡nici, testis se provuče kroz taj tunel i učvrsti u moÅ¡nicama, kako se ne bi ponovo povukao prema gore.
DanaÅ¡nji Å¡ivaći materijali nam omogućavaju da se Å¡avovi, po pravilu, ne moraju vaditi, već se sami otope u organizmu.

Oporavak nakon operacije zavisi od deteta do deteta, i naravno, operacijskog nalaza. Po pravilu, ležanje u krevetu traje 7 dana, a kućna nega joÅ¡ nedelju do dve dana. Dečak se vraća normalnim aktivnostima za otprilike mesec dana, a vožnja bicikla i kontaktni sportovi ne preporučaju se u razdoblju od tri meseca.

Ukoliko je retencija obostrana, moguća je i obostrana operacija, a u nekim zemljama se i izvodi. Kod nas se prvo operiÅ¡e jedna strana, a po kraćem oporavku od 6 nedelja do 3 meseca i druga strana.
Šta ako se testis uopšte ne napipa u preponi?
Ako se nespuÅ¡teni testis ne može napipati u preponi, tada je neophodno uraditi ultrazvučni pregled prepone, kako bi se testis locirao. Ako se ni ultrazvukom ne nađe testis u preponi, potrebno je učiniti UZV abdomena. Ako se ni tada ne nađe testis, može se joÅ¡ učiniti i scintigrafija testisa. U slučaju da se testis ne može sa sigurnoÅ¡ću locirati, treba da se uradi operacija testisa, bilo klasičnom operacijom, bilo endoskopski.

Å ta ako testisa nema?

Ako testisa nema, odnosno, ako je doÅ¡lo do agenezije ili aplazije testisa, testis suprotne strane sasvim je dovoljan za normalne funkcije, kako hormonalne, tako i produkcije semena. Preostali testis će pod uticajem hormona najčeÅ¡će biti veći od prosečnog testisa.

Ukoliko se ne nađu oba testisa, tada je potrebna detaljna obrada pedijatra endokrinologa i genetičara kako bi se odredio tačan pol deteta i sa sigurnoÅ¡ću utvrdilo da li je dete hermafrodit (dvopolno).

Å ta su to mobilni testisi i treba li ih lečiti?

Mobilni testisi (testis migrans) su testisi koji se deo vremena ne nalaze u skrotumu, već se povlače u preponske kanale. mobilni-testisi

Takve testise, međutim, lako je navući u skrotum, gde oni neko vreme spontano i ostaju. Obično se oni spontano spuste u skrotum prilikom kupanja u toploj vodi, kada se lako mogu napipati.

Mobilne testise po pravilu nije potrebno lečiti, jer će se oni sami spustiti u skrotum početkom puberteta.

Mada, potrebno ih je pratiti kod specijalista kako se ne bi zamenili za nespuštene testise i obrnuto, kako se pravi, nespušteni testisi ne bi proglasili za mobilne i tako izgubilo dragoceno vreme.
Ko treba da leči nespuÅ¡tene testise?
NespuÅ¡tene testise treba da leči i prati lekar specijalista iz te oblasti. Kada je reč o hormonalnoj terapiji to treba da bude specijalista pedijatar-endokrinolog, a za operativno lečenje treba se obratiti specijalisti - dečjem hirurgu.

U svakom slučaju treba izbegavati lečenje u ustanovama i kod lekara koji nisu specijalizovani za dečju patologiju.